Verovatno nema kluba u srpskom futsalu koji je za 15 godina, koliko postoji, prošao kroz toliko uspona i padova, a da je i dalje prisutan na sceni, kao što je milanovački Metalac Kolorado. Od svojih početaka još 2005. u Trećoj, do ekspresnog ulaska u Drugu, pa u Prvu ligu, ispadanja u suprotnom pravcu, vraćanja u elitu, Cirkuzanti su osvajali sezone, Kup takmičenja, prolazili sito i rešeto nespretno konstruisanih baraža, davali prvake omladinske lige, reprezenativce Srbije mlađih kategorija, ali su isto tako iznenada gubili status, ostajali bez energije, saplitali se o prepreke koje su davno, činilo se, prevazišli. I tako ukrug.
Danas su, to je činjenično stanje, u fazi kada skoro sve opet naoko ide nizbrdo, ili, u najboljem slučaju govoreći, ne liči na ono što bi milanovački ljubitelji futsala želeli. Na tabeli jedinstvene Druge futsal lige, gde je, po logici stvari, trebalo da se konačno zadrže barem nekoliko godina, pa potom ponovo da napadnu elitu, u ovoj sezoni trenutno su na poslednjem mestu sa 7 bodova i teško će se dići 4 stepenice kako bi izbegli ispadanje. Poraz u Blacu od četvoroplasiranog Jastrepca 7:2 u prvom kolu drugog dela prvenstva proteklog vikenda, ne nagoveštava da će im se šanse za spas iole uvećati, a to što sutra dočekuju vicešampiona jeseni, Loznicu, ne sluti drugačiji nastavak ovako nezavidnog trenda.
No, za to postoje i brojni objektivni razlozi, čini se nepovoljniji nego ikad. Metalac Kolorado morao je da računa na nekoliko okolnosti koje mu nisu išle naruku praktično u isto vreme. Najpre je pandemija kovida uzrokovala prekid prošlog kruga drugoligaškog karavana maltene na pola, u momentumu kada su Cirkuzanti još bili u dobrom zaletu od spektakularnog preokreta u baražu za popunu protiv Ekonomista. Kovid je uzrokovao i rezove u finansijama, pa se u toj dugačkoj pauzi, još letos, ispostavilo da se u nastavku sezone 2020/2021. neće moći računajti na igrače iz drugih gradova kao na pojačanja, te da će tim biti sačinjen samo od Milanovčana. Odlazi i jedan od mladih stubova ekipe, Rosić, najpre u Ekonomac, pa u klub sutrašnjeg rivala, golmana Koljajića u svoje redove prestrojava Zvezda, a za sve to vreme konkurencija u Drugoj ligi, kao i srpskom futsalu uopšte, evoluira u ozbiljniju i profesionalniju formu nego što je ikad bila. Na tribinama nema publike, potražnja za Petrovićem i Uroševićem stvara dodatni pritisak. To otprilike znači da su Cirkuzanti pali duboko u zonu ispadanja zahvaljujući jednoj, takoreći, savršenoj oluji i sada stoje pred izazovom verovatno težim od svih.
S druge strane, jedini oslonac, koji ih je držao na okupu kroz sve tranformacije ovih deceniju i po, još nije i izgleda ne može da padne – volja u srcu igrača i stručnog štaba da treniranjem i nadom ne ostave ni pedalj više prostora pesimizmu nego što to realnost nameće. O tome nam govori i dugogodišnji trener Cirkuzanata, Ivan Vuksanović, koji nema nameru da se preda. Daleko od toga. On ovu situaciju vidi samo kao još jedan kraj ciklusa u razvoju i početak novog.
– To se sve dešava u talasima. Sećate se da smo drugu eru našeg postojanja, kada smo počeli da angažujemo i učimo nove igrače, dovodeći našeg čuvenog stručnjaka Ivana Božovića da pomogne Milanu Đuroviću i meni kao trenerima u tome, započeli sa jednom ogromnom energijom, koja nam je obezbedila uzlazni put u modernizaciji i usavršavanju futsal igre, – podseća Vuksanović. – To je bila ključna tačka. Vukla nas je velika želja sa uđemo u Prvu ligu, što smo i uspeli. Potom smo uspeli i da oformimo ekipu mlađih kategorija, iz koje smo dobili 4 reprezentativca Srbije, da bismo osvojili trofej Zapadne Srbije, pa izgubili od velikog tada Ekonomca u meču za prvaka države u toj kategoriji. Da, bilo je posle i ispadanja, pa vraćanja u viši rang, ali sve je to prožimala jaka, ogromna energija, kako kod igrača, trenera, uprave, publike, ljudi oko kluba, sponzora. Sada je ta energija u izvesnom smislu istrošena, što je i prirodno.
A kako talas ponovo okrenuti u svoju korist i da li je to moguće u ovoj godini, odgovara:
– Sada je tu jedna veoma dobra grupa domaćih igrača, koji su delom i početnici u futsalu, ali koji zaista vredno treniraju i uče. Međutim, ovo je državni rang takmičenja, tu su ekipe od krajnjeg juga do krajnjeg severa, to je liga koja je tek možda za par onih najboljih u Srbiji, lošija od elitnog ranga, – ističe Vuksanović. – Mi, sa svim ovim problemima i objektivnim ograničenjima, idemo na timove koji imaju daleko veću moć ulaganja. Primera radi, sad u prelaznom roku jedan klub doveo je igrača kome će samo za polusezonu biti plaćeno više nego što je naš ceo godišnji budžet. Videćemo šta možemo do kraja ove sezone, teoretski su karte i dalje sve na stolu.
Na pitanje šta su sada još prioriteti, kako dalje i na šta računa u dužem periodu, on kaže:
– Ono što mene hrabri i uverava da ćemo i ovaj udarac izdržati, je veliki broj novih igrača, tu iz našeg grada, koji su se priključili treninzima i samim tim možemo kvalitetno da radimo u kontinuitetu opet. Ovo vam je kao u boksu, uđete spremni, puni snage i želje, protivnici su u problemu, a onda snaga slabi, počnete i vi da primate jake udarce, padnete. I morate sačekati da se ta energija vrati, pa ustanete i opet ste dobri. Ako sve to izdržite, možete da ostanete na nogama, možda i da pobedite, čak i boljeg. Taj povratak energije mi sad čekamo, ne samo zamajac da se ponovo pokrene u timu, već i kod onih ljudi koji rade u klubu. A to je izvesno da će doći, imali smo slične situacije, samo je stvar u tome da se ne odustane i svi će opet polako početi da vuku jedni druge napred, – zaključio je Vuksanović.
Metalac Kolorado, upravo iz ovih razloga, priprema novu formu organizacije koja će podrazumevati da igrači iz prethodne generacije preuzmu rad sa još mlađim kategorijama, kao što je to bio slučaj kada su oni učili prve futsal korake pre 5 i više godina. Zato eventualno ispadanje u treći rang takmičenja, gde su se i sami kalili na najbolji način, u klubu ne vide kao nazadovanje u bukvalnom smislu, već kao neku vrstu ponovnog rađanja.
To, kako ističe Vuksanović, ne znači da će trenutna borba za opstanak u Drugoj ligi biti uzaludna. Naprotiv, pokazaće kako se dostojanstveno bori za najvažnije principe sporta – želju za dokazivanjem, nadigravanjem i iznenađenjima. Bilo kako bilo, on smatra da je gomilanje svih tih iskustava kroz uspehe i poraze, neprocenjivo za one koji ostaju u klubu da bi ih preneli budućim novajlijama. Na kraju krajeva, kaže šef stručog štaba Cirkuzanata, tih 15 godina postojanja samo dodatno obavezuje da svi pokažu kako izgleda pravi klub, koji ne postoji ad hok, samo radi trenutnog uspeha i gasi se ako do toga ne dođe.
M.Mijatović
