Privrženost Metalcu ne može se meriti samo vremenom. Ali ako postoji neko ko ubedljivo ispunjava i ovaj kriterijum, to je aktuelni direktor Metalčevog stadiona, Branislav Arsić.
Upravo se navršilo tačno pola veka od kako je deo najuspešnijeg milanovačkog fudbalskog kolektiva. U subotu, pred početak prvenstvenog meča protiv Grafičara, predsednik kluba, Rajko Nešković i kapiten prvog tima, Nikola Mirković, uručili su mu priznanje i dres s brojem godina koje je posvetio igranju, organizaciji, rukovođenju i radu u FK Metalac – 50.
– Ljubav prema sportu i Metalcu, nema šta drugo da bude, – objašnjava Arsić svoje decenijske motive za poslove koje obavlja. – To su za mene nerazdvojive stvari, i moj život je nerazdvojiv od njih. Kad se setim kako smo kao deca počinjali s fudbalom, gde i u kakvim uslovima, a kakav sad stadion i infrastrukturu imamo, niko ne može da me ubedi da klub i kompanija nisu napravili neverovatnu stvar za sport i za grad. Ja sam sve to prošao i zato znam koliko je važno da čuvamo i cenimo to što imamo.
Metalčev dres obukao je davne 1972. godine u omladinskoj selekciji. Dve godine kasnije prešao je u prvi tim. Paralelno je studirao mašinstvo i bio prvotimac do ’78. kada je, po okočnanju školovanja, otišao na služenje vojnog roka. U fabrici Metalac zaposlio se 1979. kao konstruktor alata i mašinskih elemenata. Međutim, brzo se istakao organizatorskim sposobnostima, pa postaje upravnik proizvodnje. Na tom mestu, sa više stotina radinika kojima je rukovodio, proveo je čak 30. godina, ne zapostavljajući klub.
– Čini mi se da je sve manje ljudi koji hoće van posla da se posvete radu u sportu. A to je nekad bilo normalno. Tako su klubovi i nastajali. U redu, treba težiti da svaki segment bude profesionalan, bez toga ne može. Ali ni bez ljubavi i želje ne može; da daješ više, da bi ti se više i vratilo, ako voliš fudbal. A fudbal to vrati. Često nismo toga svesni; samo gledamo negativne strane, poraze, krize, a zaboravljamo onolike radosti koje su bile i kojih će biti.
U fudbalskom klubu obavljao je više značajnih funkcija. Bio je potpredsednik Upravnog odbora u dva navrata, zatim i predsednik. Osam sezona proveo je kao predstavnik u Izvršnom odboru Opštinskog fudbalskog saveza. Direktor je Metalčevog stadiona od njegove izgradnje, 2012. godine. A na pitanje koliko još namerava da tu bude, kaže:
– Čovek koji voli Metalac i živi s njim, ne znam kako bi mogao od toga da se odvoji. Ne znam dokle ću biti direktor stadiona, ali sigurno ću uvek biti njegov deo. Kao i prvih godina, tako i sada, ne prođe dan da nisam tu, a mislim o ovome neprekidno. I o Božiću, kad nikog nema, ja prvo dođem ovde da se uverim da je sve u redu, pa idem na večeru s porodicom. Stalno pričaju “Arso je strog, Arso preteruje, mnogo brine o ovome ili onome”, ali drugačije ne može da se vodi i čuva ovakav objekat, – poručio je Arsić.
Voleo bi, kako kaže, da se stadionski kompleks zaokružio još jednim pomoćnim terenom i drugim parkingom, što je u početku i bio plan, ali sumnja da će doći do otkupa zemljišta potrebnog za to. Podseća da bez velike radilice i svoje desne ruke, čuvenog Badža, ništa ne bi mogao da postigne, niti da bi stadion za sve posetioce izgledao ovako besprekorno bez devojaka iz ekonomata.